Zašto organizacioni konsultanti pominju i preispituju granice u Vašoj kompaniji?

Kroz prethodne blogove pominjali smo BART sistem čuvenog londonskog instituta Tavistok. Prvi njegov predmet posmatranja u jednoj kompaniji upravo su – granice. Iako ovo zvuči jednostavno i bazično, zapravo je fundamentalni koncept. Na njega se oslanja rad svakog organizacionog konsultanta, pogotovo ako je sistemsko-psihdinamskog usmerenja. Zašto je klijent treba da pročita na šta se granice odnose? Pročitajte u tekstu razloge. Saznajte i kako uopšte preispitivanje granica i postavljanje dovoljno dobrih granica pomaže pojedincima i organizacijama da dostignu IZUZETNOST.

Kao što smo pomenuli u prethodnom blogu granice su jedna od najvažnijih elemenata Tavistokovog BART sistema koji Jelena CONSULTING primenjuje u svom radu. 

Na koje se tačno granice misli?

Bile one svesne ili nesvesne, prožimaju čitav ljudski svet, samim tim i organizacije. One jednostavno pomažu da razdvojimo sebe od drugih na zdrav način, što se može primeniti i na kompaniju. Ako postavi dovoljno dobre granice, poboljšaće svoju otpornost, kao i agilnost da se nosi s promenama. 

To je pogovoto važno u današnjem svetu, koji tek ulazi u pravu kovid krizu. Granice su već uzdrmane i promenjene. I tek će se menjati enormnom brzinom. Kompanijama, kao i pojedincima, neophodne su dovoljno dobre granice. One koje su dovoljno propustiljive, ali tamo gd treba i dovoljno čvrste! Pročitajte dole koje to tačno…

Vremenske granice

Čitav organizacioni rad odvija se u okviru granica. S njima se non-stop srećemo. Radno vreme je jedan primer vremenske granice kompanijama. Osim vremena, važne su i granice zadatka, kao i granice teritorije. Promene ovih granica daju važnu informaciju za konsalting firme, pogotovo one koje su sistemsko-psihodinamskog usmerenja, kao što je Jelena CONSULTING. 

Jedan od načina na koji organizacioni konsultanti ispituju koliko menadžment, direktor ili zaposleni, ili preduzetnici poštuju granice jeste preciziranje vremenskog termina za rad. Nemojte se čuditi ako sastanak s nama ili sesija ili radionica traju tačno u minut. Naš cilj je da ovime izazovemo reakciju na jasno postavljanje granica kako bismo taj podatak mogli da iskoristimo za unapređivanje Vašeg rada. 

Naravno, važno je da nakon toga ispitamo šta stoji iza vaših reakcija. Ne samo ako granice koje Vam postavljamo prihvatite, već još više – ako ih NE prihvatite. Važno je da ispitamo razloge za to. Oni mogu biti duboki i uticati na razne načine na rad u kompaniji. Primetićete i kako se posle odlaska konsultanta razgovor nastavlja i kako se granice menjaju nakon što konsultant napusti vašu firmu (vraćaju se na „fabrička podešavanja“ koja važe u Vašoj kompaniji).

Još jedna stvar zbog koje su granice bitne jesu posledice koje trpimo ukoliko ih ne poštujemo. Svaki preduzetnik imao je rok koji je morao da ispoštuje, a zaposleni radno vreme kojeg mora da se pridržava i tako dalje. U nekim slučajevima, probijanje granice (npr. fleksibilnijeg roka) nosiće blaže posledice, dok u nekim slučajevima one mogu biti izraženije – npr. gubitak posla, klijen(a)ta i slično.

 

 

Još neke vrste granica koje SPOK konsultanti prate

Granice teritorije su još neke granice na koje SPOK (sistemsko-psihodinamski organizacioni konsultant) obraća pažnju. To su, u prenesenom značenju, ona mesta na kojima se odvija svojevrsna borba s drugima. Granice do kojih ide odgovornost jedne osobe i gde počinje odgovornost druge. Znate ono kad se grupa ljudi okupi pa krenu svesne ili nesvesne (i veoma često neizrečene!) borbe oko toga ko će da vodi glavnu reč. Ili ko će da ima najviše uticaja. E, pa to su borbe za teritoriju u psihodinamskom smislu. Mogu se proširiti na celo društvo i veoma su jasno vidljive na primerima državnih granica. Mi Srbi takođe možemo zamisliti i borbu i pregovaranje oko granica kroz dobro poznati primer Kosova. Sad vam je jasno koliku moć imaju granice i kako važno i delikatno može biti njihovo jasno postavljanje, odnosno pregovaranje oko njih. 

Ipak, nama su najvažnije granice Vašeg radnog zadatka, bilo da pričamo o pojedincu, timu ili celoj kompaniji. I tu se sad ne radi o tim borbama i pregovaranjima koje smo pomenuli. Oni utiču na dinamiku koja se razvija u grupi, dok se granice radnog zadatka odnose na različita viđenja radnog zadatka u istoj grupi. Radni zadatak, široko gledano, jedan je od koraka ka ispunjenju misije kompanije. On je preciziran i u ugovoru o radu – kroz svakodnevna zaduženja zaposlenih. Ali ako ovde postoji nerazumevanje, može da dođe do različitih, često i veoma neproduktivnih konflikata. 

Recimo, ako neki zaposleni ne razume šta je direktor očekivao od njega kada ga je zaposlio, svesni ste da to može rezultirati i otkazom. Isto se može desiti i sa timom ako ne ispuni očekivanja koja su utkana uz radni zadatak. Ako je granica radnog zadatka narušena od strane tima, njegova svrha u kompaniji je uzdrmana i rejting mu pada, s potencijalno veoma negativnim posledicama.

Uz pomenute, pojednostavljeno objašenjene granice, SPOK organizacioni konsultanti preispituju i pomažu da dobro postavite i granice kad su u pitanju resursi (kako fizički, tako i psihički), uloge, odgovornosti i tako dalje. 

Da li su danas granice fluidnije?

Tipično za tradicionalne kompanije koje su dugo na tržištu bilo je da su u granicama veoma rigidne, stroge, bilo da su u pitanju teritorija, zadatak ili vreme. Sećate se da je od 8 do 16 h dugo bilo radno vreme u firmama u svetu. S vremenom su se granice prilagođavale promenjenim okolnostima rada i radnog okruženja, pa je radno vreme promenjeno od 9 do 17 h, zatim od 10 do 18 h… 

Mnoge kompanije danas imaju fluidne granice – radi se tako da se završi zadatak. Šta se tu tačno dešava? Ukratko – da bi se popustila vremenska granica (da bi kompanija bila dovoljno fleksibilna na tom polju) neke druge granice morale su da se postave malo čvršće, npr. granica zadatka. Tako je u nekoj modernoj IT firmi sasvim okej da dva dana preskočite posao ako imate nešto važno da obavite – dok god ste obavili zadatak. 

Ovakvo olabavljivanje i učvršćivanje granica, kada na to nismo navikli, može da pokrene naše unutrašnje svesne ili nesvesne reakcije koje nas mogu dovesti u neprijatnu poslovnu situaciju. To je nešto na čemu mi SPOK konsultanti radimo s pojedincima koji se prilagođavaju novim uslovima rada u svojim kompanijama. 

 

 

Dovoljno dobre granice

Pričaćemo o terminu „dovoljno dobar“ i u narednim postovima – on ima posebnu težinu u psihodinamskoj tradiciji. Za sada je bitno da znate da on nije suprotnost savršenstvu, već je sinonim za dobar balans – da postavite granice tako da budu dobre kako za vas, tako i za druge prema kojima ih postavljate. 

Granice takođe vode računa i o radnom zadatku: ako nisu dovoljno dobre, zadatak neće biti obavljen. Da predstavimo na jednostavnom primeru… Znate ono kad s prijateljima npr. dogovarate odmor ali niste precizirali ko će da se bavi traženjem aranžmana (recimo niste imali vremena za to), pa Vas na kraju zatekne to da nijedan hotel niste rezervisali i morate da pomerate termin za odmor. 

Od kvaliteta postavljenih granica, dakle, MNOGO zavisi kvalitet zadatka. Pa kako ih postaviti tako da budu dovoljno dobre?

  1. Granice se moraju jasno precizirati

Kako, šta, kad, kako, zašto… važna su pitanja na koja treba odgovoriti. Kratko vreme izdvojeno za ovaj proces vratiće Vam se višestruko, verujte. Zamislite samo koliko vremena i drugih resursa gubite ako zbog nepreciziranih granica, na primer, preklopite dva klijenta i time jednog izgubite. 

      2. Mora postojati slaganje oko njih

Ako ne postoji pravo slaganje oko granice, javiće se drugi nesporazumi, recimo konflikt oko autoriteta – čija granica treba da se poštuje. O njemu ćemo više pričati u sledećem blogu (i u našim biltenima, možete se prijaviti za newsletter ovde)

      3. Granica se moramo pridržavati, inače one ne postoje

Kada se veoma labavo pridržavamo granica u kompanijama mogu se desiti različite stvari. Recimo, kad je vremenska granica u pitanju – sastanci se mogu odužiti unedogled. Ili konstantno kasniti i tako oduzimati dragoceno vreme menadžerima. U smislu zadatka takođe: ako se ne pridržavamo granica, zaposleni mogu zadatke obavljati dvaput i time trošiti različite resurse firme. Primeri su brojni. 

Ako su vam ova uvodna promišljanja na temu granica zanimljiva ili Vam „bocnu“, obavezno nam se obratite da ispitamo zajedno sa Vama šta to za Vas znači. Jer to bi mogao biti signal da Vas nešto „žulja“ i da želite da se nešto u Vašoj radnoj ulozi ili na poslu menja, iako to možda još ne umete da imenujete. I svakako volimo da čujemo Vaše komentare na temu granica na poslu.