Zašto je liderstvo poput džeza?

 

Ako su NLP, Points of You koučing rok, pop ili narodnjaci, naš sistemsko-psihodinamski organizacioni konsalting (SPO konsalting) najviše odgovara džezu.

U džez orkestru ne postoji jedan istaknuti vođa, već je liderstvo raspoređeno na sve članove orkestra. Džez bendovi se, zapravo, oslanjaju na zajedničko vođstvo, pri čemu svaki muzičar naizmenično preuzima ulogu soliste.

 

Tajni sastojak uspešnog liderstva 

Rizik, anksioznost, strah, nesigurnost, očekivanja i pritisak okoline – ništa više od ovoga ne umanjuje vase šanse da uspete. A ipak, sve ovo je neizbežno da biste kreirali stimulativno okruženje u kome će svi, pa i vi kao lider, moći da rastu i otkrivaju nove organizacione horizonte.

Improvizacija je ponovo otkrivena i visokoefikasna veština koja liderima pomaže da svoj tim vode poput džez benda – bez unapred određenih pravila, ali sa jasnim kriterijumom u pogledu kvaliteta improvizacije.

Voditi uspešan biznis – posebno u trenutnim uslovima – izazov je za koji mnogi misle da mu nisu dorasli i koji podseća na džez scenu. To znači da se vrlo često nalazite u situaciji koju niste birali i koja je uslovljena postupcima i odlukama drugih. O ovakvim kompleksnim situacijama ekstremne krize pisali smo i ranije. Mnogo je opcija koje vam mogu pomoći da se iz te situacije izvučete, ali ne postoje jasna pravila koja bi ukazala na to koja odluka je ispravna.

Jedini način da uspete je kroz inoviranje i improvizaciju. Naravno, poželjno je da svemu pristupite sa pozitivnim stavom i otvorenim umom.

 

Kakve veze ima liderstvo sa džezom?

Veza između liderstva u radnom okruženju i džeza je koncept koji se već neko vreme navodi kao formula za preživljavanje organizacija u turbulentnom okruženju. Uspešni lideri čuju i razumeju stavove, potrebe i ideje svojih sledbenika i spremni su da se izmeste iz svoje uloge kako bi situaciju sagledali iz različitih uglova.

Na taj način, oni direktno utiču na motivisanost i produktivnost ostalih članova tima. Takvi lideri shvataju ulogu koju imaju komunikacija, diverzitet, kreativnost i improvizacija, kao i potencijal svakog pojedinca da doprinese uspehu tima.

U džezu su prilagodljivost i kreativnost kritične za stvaranje sjajne muzike, ali su neophodne i kao sastavni deo strateškog planiranja i upravljanja u organizacijama.

Džez razmišljanje pojedincima i organizacijama pomaže da brže usvajaju promene i odgovaraju na njih efikasnije. Improvizacija i i smelost u kreiranju i prihvatanju inovacija, kao i fleksibilnost u donošenju odluka provereni su recept za stvaranje vrhunskih rezultata i u muzici i u poslovnom okruženju.

 

 

Primena u organizacijama

Da biste kao lider bili otvoreniji za promene, inovacije i improvizaciju koji su karakteristični za džez, morate razmišljati kao džez muzičar.

Frenk Baret, džez pijanista i ekspert iz oblasti menadžmenta, džez vidi kao način razmišljanja koji favorizuje učenje i otvorenost za nove mogućnosti, uz istovremeno jačanje dugoročne dinamike organizacije.

Poslovni lideri koji usvoje ovakav način razmišljanja sa lakoćom se kreću kroz proces donošenja odluka. Bez obzira da li se u vašoj organizaciji primenjuje agilni pristup ili takozvani vodopad metod, svaki od tih modela podrazumeva određena pravila.

Ta pravila, ipak, ne treba usvajati mehanički. Veoma je bitno da kao lider razvijate način razmišljanja koji je zasnovan na prilagodljivosti, otvorenosti za promene, kao i brzoj reakciji na promenljivo poslovno okruženje, bez obzira na usvojenu metodologiju. Mi to nazivamo eko-liderstvom.

Svaki džez muzičar će vam reći da su prilagodljivost i kreativnost ključne za stvaranje sjajne muzike, ali šta se dešava kada ovo treba da primenimo u poslovnom okruženju?

Usvajanje ovakvog načina razmišljanja pojedincima i organizacijama pomaže da brže i efikasnije odgovore na promene ili čak da ih sami iniciraju.

Koreni ideje o džez liderstvu

Početkom devedestih godina prošlog veka Džon Klarkson, tadašnji izvršni direktor BCG-a, rekao je da će uspešne organizacije u budućnosti sve više podsećati na džez orkestar.

Lideri neće biti distancirani, već konstantno prisutni, neće postojati ekskluzivni autoritet u donošenju odluka, već će se čitav proces oslanjati na različita mišljenja, a razlike između lidera/vođe orkestra, odnosno izvršilaca/izvođača biće sve manje.

Sposobnost vođenja džez benda, odnosno grupe izvođača koji deluju nezavisno i sa malo eksplicitnih pravila, ali sinhronizovano i koherentno, može vam izgledati neprimenljiva kada su u pitanju organizacije.

Međutim, vođenje džez benda kao i upravljanje organizacijom zasniva se na istim principima.

 

1. Decentralizacija procesa.

U džez improvizacijama, nema istaknutog lidera, već svaki muzičar stvara, prilagođava i eksperimentiše.

Da bi mogli da improvizuju, džez muzičari moraju imati dovoljno znanja i iskustva kako kombinovali različite elemente i stvarali novu muziku, ali i sposobnost da stvari sagledavaju iz različitih uglova kako bi se oslobodili postojećih obrazaca. Poput eko-lidera, oni su spremni da delegraju deo svoje moći i odgovornosti onima sa kojima sarađuju.

 

2. Minimum pravila i visok nivo autonomije

u okviru kojih džez muzičari mogu da sviraju šta žele. Džez muzičari obično slede nekoliko implicitnih pravila, koja ne postoje tek tako, već da pruže okvir koji koordiniše izvođenje.

 

3. Zajedničko vođenje.

U džez orkestru ne postoji jedan istaknuti vođa, već je vođenje raspoređeno na sve članove orkestra. Džez bendovi se, zapravo, oslanjaju na zajedničko vođstvo, pri čemu svaki muzičar naizmenično preuzima ulogu soliste.  Zajedničko vođstvo, ipak, ima svoje granice – džez bendovi uglavnom imaju lidera, koji je obično i najcenjeniji muzičar. Ovakvi lideri, međutim, ne određuju nastupe drugih muzičara, već deluju kao nevidljivi vodič za ostatak benda i nenametljivo koordinišu nastup (koristeći svoj repertoar različitih stilova liderstva) i tako ostalim muzičarima pomažu da probude svoj potencijal.

4. Učenje na greškama i improvizacija.

Za razliku od klasične muzike i tradicionalnih organizacija, u džezu su greške prihvaćene jer podstiču improvizaciju, kreativni proces, eksperimentisanje. Kao rezultat prakse, inoviranja, otvorenosti u donošenju odluka i prihvatanju neizvesnosti, džez muzičari, kao i uspešni lideri, svoju „grešku“ mogu da pretvore u priliku da napreduju i unapređuju svoje veštine.

 

5. Komunikacija na nivou prećutnog razumevanja.

U džez orkestru ne postoji centralni autoritet za donošenje odluka a pravila predstavljaju samo okvir. Budući da ne postoji čvrsta struktura, članovi benda moraju da budu uigrani. Što znači da slušaju i komuniciraju jedni s drugima i na taj način predviđaju šta će drugi članovi benda odsvirati, kako bi sopstveno izvođenje prilagodili tome.

 

 

U poslednje vreme, decentralizovani pristup upravljanju sve je prisutniji u mnogim organizacijama, budući da je veoma efikasan u eliminisanju barijera između lidera i tima i među članovima tima.

Ovakav način upravljanja liderima pomaže da se efikasnije prilagode neizvesnim i veoma promenljivim uslovima na tržištu (VUCA situacijama). To takođe znači da je lider spreman da usvoji najbolju ideju, bez obzira odakle dolazi, ali i da članovima tima omogući da efikasno komuniciraju i sarađuju.

Na ovaj način, postiže se ravnoteža između poslovnog konteksta i intrapreduzetništva sa jedne strane i izgradnje stručnosti i određenog nivoa kontrole sa druge. Osnovne vrednosti organizacije se usmeravaju na posvećenost, saradnju i uverenje da se lični uspeh svakog pojedinca zasniva na uspehu drugih.

U ovakvom okruženju, u donošenju odluka učestvuju svi članovi tima, a ključni parametri uspeha povezani su sa načinom na koji svaki član tima podržava ostale da napreduju i razvijaju se.

U fluidnoj organizaciji zasnovanoj na džezu i improvizaciji kao ključnoj veštini, liderstvo se razvija prirodno, a lideri su posvećeni kreiranju vrednosti, principa i ideja u organizaciji, kao i uklanjaju unutrašnjih barijera i koordinisanju aktivnosti.

Uz neizvesnost kao „novu normalnost“, džez lideršip i brojne prednosti ovakvog načina vođenja podstiču autonomiju, inovacije, zajedničko vođstvo, neometanu i efikasnu komunikaciju i improvizaciju.

A da bi bila efektivna, improvizacija treba da obuhvati kritički stav prema ustaljenim obrascima, uvažavanje potencijala svakog člana tima, otvorenost za eksperimentisanje i učenje na greškama.

Na svim navedenim aspektima radimo na radionici Budi lider kakav nam je neophodan.

Pomažemo vam da probudite sopstvene potencijale i potencijale svog tima kako biste postali bolji lider. Ako to znači da vaš tim treba da fukncioniše kao džez orkestar, budite sigurni da ste odabrali pravi instrument!