Šta je Vama (ili Vašoj kompaniji) primarni zadatak?

Kakve veze misija kompanije ima s njenim primarnim zadatkom, koje su to sve njegove kompleksnosti, kakva treba da budu kompanijska misija i vizija, zašto je bitno posmatrati šta je ispod površine zadatka i zašto su organizacioni konsultanti bolje plaćeni od drugih poslovnih konsultanata… Povezali smo ove teme u blog, kroz koji ćete saznati nekoliko praktičnih stvari o primarnom zadatku, još jednom važnom elementu Tavistokovog BART sistema i – onome što svakoj organizaciji daje svrhu!

U menadžment diskursu često se javljaju termini kao što su misija i vizija. Tipično su navedeni na veb-sajtu kompanije (ili, šire gledano, organizacije). 

Izjave o misiji i viziji moraju biti vidljive svima, od zaposlenih pa do svih zainteresovanih strana. A tih nekoliko reči ili rečenica, prirodno, pune su smisla. 

Naravno, funkcija misije i vizije je ta da se svako ko radi u organizaciji usaglasi sa time šta predstavlja ta konkretna organizacija i čime se ona bavi. Zaposleni treba da budu upoznati sa njenim dugoročnim i kratkoročnim ciljevima, kako sada, tako i u budućnosti. 

Do sada se verovatno pitate kakve veze misija i vizija imaju s primarnim zadatkom. Ali nastavite da čitate jer upravo uvodimo i ovaj novi pojam. 

U definiciji onoga što Tavistok naziva zadatkom (task – vidi blog o BART sistemu) on se obično definiše široko, kao zadatak koji grupa mora da obavi da bi opstala. Takođe u Tavistokovoj tradiciji, primarni zadatak organizacije najkonciznije su opisale čuvene organizacione konsultantkinje, naše koleginice Kler Hafington, Kerol Koul i Halina Bruning, davši jednu izuzetno jednostavnu i prijemčivu definiciju.

„Pošto organizacije postoje u cilju obavljanja neke svrhovite ljudske aktivnosti, zadaci su konkretni poslovi koji moraju da se ostvare s tim vezi“. Kratko i jasno! 

A radi preciznijeg objašnjenja značenja termina primarni zadatak, oslonićemo se na jednu od prvih definicija ovog pojma. Potiče iz sistemske teorije, a njen tvorac je čuveni A. K. Rajs: 

„Izvođenje primarnog zadatka podržavaju moćne sociološke i psihološke sile koje omogućavaju da se kod članova organizacije koja je stvorena da bi ga ostvarila probudi značajan kapacitet za zajedničko stvaranje. Kao direktna posledica toga, efektivno izvođenje primarnog zadatka može pružiti važan izvor zadovoljstva onima koji su na njemu angažovani.“ *

Ukratko, primarni zadatak je ono oko čega i zbog čega se grupa ljudi okupila da bi zajedno obavila. 

Primera radi, za školu će primarni zadatak biti da učenicima pruži znanje, ali takođe i da brine o njima i da im pruži dobru osnovu za snalaženje u budućnosti. Bolnice pacijente održavaju u životu i vraćaju im zdravlje, sirotišta smanjuju ranjivost, zatvori obuzdavaju nasilje i tako dalje. 

Sada primećujete da je primarni zadatak nešto što odgovara kompanijskoj misiji – suštinska svrha kompanije, koja ne bi trebalo da se menja s vremenom. A vizija, objašnjena kao pravac kojim kompanija planira da se kreće u budućnosti, takođe postoje važna dopuna primarnog zadatka. 

 Važnost vrednosti 

Da se vratimo na primer škole. Bez obzira koliko primarni zadatak neodređeno i nerealistično opisivao školske aktivnosti, bez obzira koliko taj zadatak izgledalo nemoguće u potpunosti ostvariti, definisanje zadatka bitno je jer daje vrednost ljudskom radu. 

Ako se vaš primarni zadatak, tj. zadatak koji ste Vi odabrali za sebe u okviru neke konkretne kompanije, razlikuje od primarnog zadatka kompanije – pogodite šta se dešava: mogu se pojaviti različiti problemi. Možda nećete vrednovati primarni zadatak kompanije, a to utiče i na Vaš rad. 

Razmislite o svom trenutnom zaposlenju i svojim vrednostima. Da li biste se osećali zadovoljno na isti način ako biste radili u školi, u nekoj dobrotvornoj ustanovi ili recimo industriji duvana? Bez diskriminacije bilo koje industrije, sledi poenta… 

Kako bi primarni zadatak učinile prijemčivim i za svoje zaposlene i usklađenim sa njihovim vrednostima, organizacije bi trebalo da delom svog primarnog zadatka učine osnovne ljudske vrenosti i moralnost. Ako želite jaku, dugovečnu kompaniju – imajte ovo na umu. 

Kompleksnost (primarnog) zadatka

No, primarni zadatak i zadaci uopšte nisu nešto što je jednostavno opisivo i razumljivo, inače oko njih ne bi postojalo nikakvih neslaganja među članovima borda ili zaposlenima. Jedna od stvari koje zadatak čine složenim svakako je to što svaki pojedinac uključen u zadatak donosi nešto svoje, svoju percepciju sveta, kao i svoju percepciju zadatka. 

Kada se od pojedinca do pojedinca ili od grupe do grupe razlikuju zadaci u njihovom umu, tada nastaju konflikti. 

Dodatnu složenost pojmu zadatka daje i prepostavka koja potiče iz perspektive ljudskih odnosa u grupi. A to je da svaki sledeći zadatak koji treba da obavimo nikada ranije nije bio obavljen. Ono što ga čini drugačijim su nove granice, pre svega vremenske. Možda je sličan zadatak bio obavljen ranije, ali on se menja samom promenom granice – te dobijamo uvek novi zadatak. 

Dakle, dinamičko viđenje zadatka je ono što je specijalnost organizacionih konsultanata. 

Kako organizacioni konsultant pomaže u shvatanju ili formiranju primarnog zadatka?

Organizacioni konsultanti uvek posmatraju primarni zadatak kao važan sloj organizacione strukture, kojim se organizacija vodi kao svojim nezvaničnim motom. 

Edgar Šajn je organizacionu strukturu često prikazivao kroz svoj „model luka“ – kroz slojeve. Gornji sloj čine kulturni artefakti, ono vidljivo ispoljavanje kuture. Recimo, zgrada kompanije je najočigledniji primer. 

Ispod njega je sloj usvojenih vrednosti, gde bi spadale one vrednosti koje menadžment zagovara i koje usvajamo kroz rad u kompaniji, radeći na njenom zadatku. 

Najniže, u dubini organizacione kulture, nalazi se sloj skrivenih pretpostavki. Prepostavki po kojima funkcioniše neka organizaciona kultura, a koje se teško artikulišu. Tu je ono gde organizacioni konsultant traga za primarnim zadatkom kompanije koji nije samo funkcionalan (odnosi se na konkretne zadatke), već je suštinski, od njega zavisi opstanak organizacije.

Primarni zadatak je jedan od tih slojeva koje organizacioni konsultant uzima u obzir tokom svoga rada sa pojedincem, timom ili organizacijom, tokom onoga što bismo mogli predstaviti metaforom ljuštenja luka. 

Prolaženje kroz slojeve nevidljivih i teško izgovorivih slojeva kulture nije lako. Uz to, svaki primarni zadatak ima svoju emocionalnu stranu, u kojoj je sklopljeno uz dosta pozitivnih, motivišućih vrednosti, ali i mnoštvo anksioznosti. 

Dvostruki zadatak organizacionog konsultanta

U organizacijama, kao i kroz njih, obavlja se mnogo emocionalnog rada. Rad na emotivnoj strani primarnog zadatka nije lak – zamislite to samo kroz metaforu plakanja kad ljuštite slojeve luka do kraja. Stoga organizacioni konsultanti prolaze višegodišnju obuku za ovu stranu rada sa organizacijama. 

Upravo zbog toga što u svakom trenutku rada s kompanijom rade na onome što bi Harold Bridžer nazvao dvostruki zadatak.** 

Upravo zbog težine rada na dva nivoa paralelno (vidljivom i onom teško vidljivom i neizrecivom) organizacioni konsultanti moraju imati dodatne veštine u odnosu na sve druge poslovne konsultante, kako bi bili opremljeni znanjem i iskustvom da rade tako kompleksne zadatke. Zbog same težine njihovog rada zato su plaćeni i više nego poslovni konsultanti drugih usmerenja.

Uvek su organizacioni konsultanti koncentrisani na emocionalni rad i na primarni zadatak, kako Vaš lični, tako i organizacije u kojoj radite, kako se on odražava u širem sistemu i od kakvog je značaja drugim ljudima. 

I na kraju… zadatak za Vas

Sada kad ste dobili jednu uopštenu sliku o primarnom zadatku iz ugla organizacionog konsultanta, probajte da mapirate svoj primarni zadatak. 

Barem funkcionalnu njegovu stranu, a poželjno i emotivnu. Ovo će Vam pomoći da bolje razumete svoje svakodnevne obaveze na poslu, kao i emocije koje su nužno u vezi s njima. 

Zapišite svoje ideje o sopstvenom primarnom zadatku kako biste ih dalje koristili, a možete ih podeliti i s nama u komentaru. 

 

*A. K. Rice (1958). Productivity and Social Organisations: The Ahmedabad Experiment.

** Derek Raffaelli (2008). Working the other way. In: D. Graves (editor) Sense in Social Science: A collection of essays in honour of Dr. Lisl Klein Graves, Broughton, str. 109–122