Šta je to tačno sistemsko-psihodinamski organizacioni konsalting?

Psihodinamska teorija i sistemski pristup decenijama se prepliću stvarajući kreativno, sveprožimajuće i pre svega lekovito polje sistemsko-psihodinamskog organizacionog konsaltinga. Zahvaljujući kvalitetnoj sponi 2 desetinama godina građene teorije i efektivne prakse, ovaj vid poslovnog konsaltinga ima mnogo toga da ponudi pojedincima, timovima i kompanijama koje su u izazovnim poslovnim situacijama, ili jednostavno – streme tome da budu bolje. A evo kako je sve počelo i kako su se spojile ove dve oblasti u našem radu…

 

Koreni sistemsko-psihodinamskog organizacionog konsaltinga

Sistemsko-psihodinamske studije razvile su se u susretu tri oblasti: psihoanalitičke prakse, teorije i metoda iz oblasti grupnih odnosa, uz dodatak svesti o zadatku i prirodi granica organizacije koji potiču iz teorije otvorenih sistema.1 Tim konsultantske firme Jelena CONSULTING je u svojoj obuci iz sistemsko-psihodinamskog konsaltinga pri Društvu grupnih analitičara Beograd imao prilike da se upozna i s teorijom i praksom i drugih povezanih oblasti – grupne analize, kao i tradicija terapijske zajednice i konceptom operativne grupe Pišon-Rivijera.

Začetak sistemsko-psihodinamske oblasti bila je knjiga Erika Milera i A. K. Rajsa Systems of Organization iz 1967. (iako u ovoj knjizi autori nisu formalno upotrebili sam taj termin). Tokom osamdesetih je Miler, tadašnji predsednik Tavistokovog programa za grupne odnose (klikni na blog tekst gde smo pisale o tome), proširio termin „psihodinamika“ u nezvaničnoj komunikaciji, a „sistemsku psihodinamiku“ prvi put pominje Džin Nojman, važna članica programa Tavistok instituta za napredno savetovanje organizacija, u svojoj knjizi Systems Psychodynamics in the Service of Political Organizational Change iz 1999.

Pomak nastaje između dva rata, kada brojni istraživači počinju da se istražuju rad, produktivnost i motivaciju. Značajan doprinos sistemsko-psihodinamskoj perspektivi daje teorija objektnih odnosa Melani Klajn.

U radu Melani Klajn izrodili su se važni psihodinamski koncepti. Neki potiču iz njene teorije o odbrambenim mehanizmima, kao što su spliting i projektivna identifikacija. Njen psihodinamski model paranoidno-shizoidne i depresivne pozicije kasnije je Vilfred Bion primenio i na odrasle (iako ga je Melani Klajn izvorno kreirala na osnovu rada sa decom).

Psihodinamski pristup tokom i posle Drugog svetskog rata dopunjava proučavanje ponašanja grupa – koje je dovelo je do stvaranja oblasti grupnih odnosa i grupne analize, dok u Južnoj Americi Pišon-Rivijer stvara koncept operativne grupe.

Kao što vidite, mnoštvo srodnih pomažućih oblasti dalo je brojne i kompleksne teorijske i praktične doprinose.

 

psihodinamski konsalting, organizacioni konsalting

 

 

Šta je prethodilo današnjem psihodinamskom radu?

Svakako širenje grupne psihoterapije u Evropi. Za to je bila zaslužna grupa zaposlenih iz Nortfildske bolnice ranih 40-ih godina 20. veka, prvenstveno Bion i Rikman. Ova dva velikana u oblasti napisali su 1940. Wharncliffe Memorandum, koji je sadržao projekat terapijske zajednice. Tokom 1942. primenjivali su ga tokom šest nedelja u Nortfildskoj vojnoj bolnici. Ovaj revolucionarni eksperiment poznat je kao Prvi nortfildski eksperiment.2

Ono što je bilo suštinsko u ovom radu bilo je izdvajanje osobe kao posmatrača (putem reflektivne aktivnosti). To je bio prvi korak u razvoju terapijskih grupa.

Usledio je 1944/5. Drugi nortfildski eksperiment, daleko uspešniji, kada je Harold Bridžer došao na mesto Vilfreda Biona, a glavni grupni terapeut u bolnici postao Fuks. Iako Fuks nije bio upoznat s prvim eksperimentom, imao je iskustva s terapijskim grupama (inače je pre toga bio osnovao Društvo za grupnu analizu u Londonu). Uskoro je došlo do razilaženja među njima – Fuks je želeo da grupne aktivnosti podstaknu ekspresivnost u komunikaciji kod pojedinca, dok su ih Bridžer i Mejn koristili da bi održali jedinstvo, timski duh, dobro raspoloženje u grupi, što je bilo više okrenuto ka grupi samoj.

Fuks je svoj metod nazvao grupnom analizom. Ona je počela od grupnoanalitičke psihoterapije (male grupe), ali se razvila u koncept koji se odnosi na različite grupne procese: primenjuje se od grupa u obrazovanju, preko raznih trening i istraživačkih grupa do prirodnih grupa (porodice, radni timovi, institucionalne grupe) pa sve do velikih i srednjih grupa i terapijskih zajednica.

 

Teorija otvorenih sistema pruža nam sistemski okvir

Uz psihodinamski pristup, teoriju i metode iz oblasti grupnih odnosa i grupne analize, pogled na organizacije i rad dala je i teorija otvorenih sistema. Prema Mileru, „sistemi postoje i mogu da postoje samo ako imaju razmenu sa svojom okolinom“. Rajs je 1965. započeo ovu oblast svojom diskusijom o granicama u otvorenim sistemima, mada se otvorenim sistemima bavilo još i ranije (npr. na klinici Tavistok, od njenog osnivanja 1920, pa i mnogo ranije). Sistemski pristup (u terminu „sistemsko-psihodinamski“) kombinovao je teoriju otvorenih sistema, nova dostignuća u proučavanju psiholoških sistema, terenske metode. Važni su bili i shvatanje da su društveni sistemi odbrana od anksioznosti, kao i sociotehnički pristup.1 Ova struja sistemsko-psihodinamskog učenja dala je glavni doprinos u formiranju termina primarni zadatak.

Primarni zadatak je važan operativni termin koji koristi Jelena CONSULTING, a o njemu će više reči biti i kasnije. To je, ukratko, onaj zadatak koji „grupa mora da obavi da bi opstala“.

Još jedan od osnovnih postulata sa kojima se radi u oblasti sistemsko-psihodinamskog jeste Bionova pretpostavka da postoje dva načina na koje grupa funkcioniše, odnosno dva grupna mentaliteta3 – radna grupa i bazična pretpostavka. O ovom važnom konceptu će takođe biti više reči kasnije.

Još jedan važan pojam je organizacija u umu. Kako ovaj pojam definišu na čuvenom Grab institutu, „organizacija u umu je ono kako pojedinac u svojoj glavi shvata aktivnosti i odnose u organizaciji, njihovu strukturu i internu povezanost“.

Važno je napomenuti da psihodinamski konsultant pruža usluge procesnog konsaltinga. Prema važnom autoru u ovom polju, Edgaru Šajnu, on nije ni stručna, tehnička pomoć niti je igranje doktora (postavljanje dijagnoza).

 

psihodinamska teorija, produktivnost, motivacija, rad

Uloga psihodinamskog organizacionog konsultanta

Sistemsko-psihodinamski organizacioni konsultant je zapravo tu da kontejnira klijentovu anksioznost i projekcije, pomažući mu da ih obradi. Koristi sopstvene emocije (kontratransfer) da bi razumeo klijentove, ali i emocije koje su prenete na njega a koje su povezane sa važnim osobama u klijentovom životu, a koji se mogu ponovo javiti na poslu. Dakle, orijentisan je na razumevanje skrivene dinamike u sistemu, one koja se odvija ispod površine. Fokusiran je na razvoj psihosocijalnih kapaciteta pojedinca i sistema. Moglo bi se reći da mu je primarni zadatak da proširi granice individualne i sistemske svesti o ljudskom ponašanju u organizacijama, gde spadaju i razni izazovi kroz koje prolaze lideri i menadžeri, kao i uopšte svi pojedinci.

Njegov zadatak je da analizira osećanja, stavove, uverenja, fantazije, društvene odbrane, kao i njihov uticaj na međuodnose različitih kategorija, kao što su struktura, granice, radna kultura, organizaciona kultura, uloga, podela uloga, autoritet… I o tome će biti reči u narednim postovima.

Takođe, psihodinamski organizacioni konsultanti treba da skrenu pažnju na skrivenu dinamiku u pojedincu i sistemu. Ona utiče na to da se grupa drži primarnog zadatka ili pak da s njega skrene. Zadatak mu je takođe je i interpretrira – donošenjem radne hipoteze, koja se kroz dalji rad, u procesu, proverava i eventualno koriguje, kako bi ovaj pomogao organizaciji – ili u slučaju koučinga jedan na jedan – pojedincu.

Kontaktirjate nas za više informacija o ovom načinu rada i tome kako vama može pomoći na mail jelena.consult@gmail.com ili pozivom na broj +381 69 614 629.

 


  1. Fraher, Amy L. (2004). Systems Psychodynamics: The Formative Years of an Interdisciplinary Field at the Tavistock Institute. History of Psychology 7(1)
  2. Tubert-Oklander, Juan, Reyna Hernandez de Tubert (2004). Operative Groups: The Latin-American Approach to Group Analysis
  3. Stokes, Jon (2003).The unconscious at work in groups and teams. Contributions from the work of Wilfred Bion. In: The Unconscious at Work. Individual and Human Stress in the Human Services