SPOK, koučing i psihoterapija – sličnosti i razlike

Autor teksta: Jelena CONSULTING www.jelenaconsult.com  jelena.consult@gmail.com

U ovom kratkom osvrtu na sistemsko-psihodinamski organizacioni konsalting (SPOK), koučing i psihoterapiju povući ćemo granice između ovih delatnosti i podcrtati njihovu glavnu svhu – da pomognu. Zato je ovaj blog namenjen širokoj publici koja želi da se bolje upozna sa delikatnom razlikom između pomenutih oblasti, koja nije uvek dobro definisana ni u teoriji ni u praksi, te očekivano – ni u široj javnosti. Informišite se zato u ovom osvrtu – i obratite nam se za eventualna dodatna pojašenjenja.

Hajde da najpre zađemo u korene nastanka ovih oblasti. Dr Sajmon Vestern u svojoj knjizi Coaching and Mentoring: A Critical Text * (jedan od najboljih kritičkih tekstova na temu koučinga, preporučujemo!) pokazuje da istorijat različitih pomažućih profesija seže u daleku prošlost čovečanstva. Još od tada ove pomažuće profesije ispunjavaju važne, suštinske potrebe ljudi. No, hajde da pogledamo kako sve to izgleda u novijoj istoriji.

Pshoterapija je široka i danas teorijski i praktično veoma razuđena oblast koja suštinski korene ima u psihoanalizi Sigmunda Frojda, od početka 20. veka. 

Sistemsko-psihodinamski organizacioni konsalting, koji ćemo dalje u tekst zvati skraćeno SPOK, spojio je najtemeljnije organizacione teorije sa grupnom terapijom, grupnim odnosima, socionalizom i drugim teorijskim i praktičnim uplivima i na sceni je od sredine 20. veka (više ste mogli pročitati u blogu o SPOK-u). 

Što se koučinga tiče, možda se čini da je koučing kao profesija proizvod novog doba, te se pogrešno može zaključiti da je u pitanju pomodarski odgovor društva na sve veće potrebe čoveka da radi na sebi i ispituje svoje granice. Ne možemo poreći da postoje mnoge iskvarene, neproduktivne struje koučing profesije kao proizvod kapitalističke i konzumerističke epohe u kojoj živimo, kao i potrebe da rešenja budu brza, a samim tim i neminovno površna. 

Počeci koučinga datiraju još iz 40-ih godina prošlog veka, a s vremenom je ova oblast evoluirala i uspešno objedinila ono najbolje iz različitih vrsta pomažućih odnosa, od prijateljstva, savetovanja do psihoterapije. 

 

SPOK jelena konslating biznis koucing

 

Zašto je danas sve veća ekspanzija koučing profesije? 

 

„Ovaj filozofski pomak se ukorenio u generaciji koja odbija ideju o bolesti i umesto toga teži ka opštoj dobrobiti, celovitosti i življenju sa svrhom i smislom, i lično i pofesionalno.**

Kod čoveka oduvek postoji potreba za istraživanjem svojih granica i razumevanjem svog psihološkog bića. Savremeno doba donosi iluziju o brzim i lakim rešenjima, bez bola i patnje. Otuda potiče sve veći rast i razvoj različitih koučing usmerenja. 

I ne samo što se nekada nude laka i brza rešenja već rade samo na indivualnom planu, bez puno osvrta na to da svaki čovek živi u zajednici i nije izolovan iz nje.* 

Ne postoji koherentna teorija koučinga. Ova profesija je rezultat brojnih napredaka u psihoterapiji i savetovanju, zajedno sa konsultantskim praksama i edukacijama iz ličnog i organizacionog razvoja. 

Kako dr Sajmon Vestern tvrdi, današnja teorija koučinga više liči na zbirku modela i pristupa koji su usvojeni iz psihoterapije.* A koučing počiva i na teoretskim postavkama humanističke psihologije.** 

Razlici između pojmova SPOK, koučing i terapija doprineo je i Edgar Šajn. I to time što je definisao različite vrste pomaganja kao delatnosti. Većina klijenata koji zatraže pomoć stručnjaka očigledno pate jer imaju neki problem, ali uglavnom ne umeju da verbalizuju šta je to konkretno. Kroz proces konsultacija oni otkrivaju šta je njihov problem. 

Ovo se naziva procesnim konsaltingom, a pored ovog modela pomaganja postoje i druga dva – „pružanje stručnih informacija“ i „igranje doktora“. Njegov model procesnog konsaltinga se u velikoj meri preklapa sa koučingom, dok se za druga dva modela mogu pronaći paralele u konsaltingu i psihoterapiji (dijagnostički deo).

 

Različiti aspekti psihoterapije, procesnog organizacionog konsaltinga i koučinga 

 

Ako se pozovemo na definiciju Međunarodne koučing federacije (Interational Coaching Federation, ICF), koučing predstavlja profesionalni odnos koji omogućava pojedincima i organizacijama da postignu izvanredne rezultate u svojim životima, karijeri i biznisu, da poboljšaju produktivnost i kvalitet života. 

Interesantna paralela je da i sam termin „kouč“ na engleskom ima značenje vozila koje dovodi osobu sa tačke A na tačku B, tj. do željenog cilja. Fokus koučinga jeste otkrivanje zdravih snaga i potencijala u ličnosti i njihovo dalje usmeravanje i jačanje.

 

koucing konslating psihoterapija

 

  1. Cilj koučinga, organizacionog konsaltinga i psihoterapije

 

Cilj koučinga je da klijent otkrije svoj sistem vrednosti, svoj „autentični self“, da otkrije šta je to što radi sa strašću, šta je to što može da ga ponese i uznese i da, u skladu sa tim, postavi svoje ciljeve u budućnosti, razvije strategije za njihovo postizanje. Da otkrije šta ga blokira u postizanju uspeha. Kouč usmerava klijenta ka ovladavanju veštinama neophodnim za taj proces. ** Tokom procesa koučinga klijent zajedno sa koučem dolazi do svojih rešenja.

S druge strane, prema rečima psihijatra i psihoanalitičara Jasmine Knežević Tasić***, psihoterapija podrazumeva postojanje psihopatologije tj. bolnih emocionalnih stanja koja su posledica događaja, odnosa i trauma iz prošlosti, a koji uplivivaju i ometaju funkcionisanje u sadašnjosti. 

Psihoterapija predstavlja lek za onaj oštećeni i povređeni deo ličnosti, dok se koučing obraća zdravom delu selfa, hrani i jača uspavane potencijale koji se nalaze u svakom od nas. 

Organizacioni konsalting sistemsko-psihodinamskog usmerenja ovde, za razliku od koučinga i terapije, ima direktivniji pristup i u stanju da ponudi i gotovo rešenje za organizaciju ili pojedinca u njegovoj poslovnoj ulozi. 

 

2. Motivacija klijenta 

Kouč podrazumeva da pred sobom ima psihološki zdravog i uravnoteženog klijenta kod koga postoji autentična motivacija da radi na sebi i da se menja, kao i spremnost da uđe ukoštac sa izazovima. 

S druge strane, psihoterapija je sporiji proces, gde se tokom rada osluškuju kapaciteti klijenta da podnese anksioznost i spremnost za dalje razotkrivanje. Često je psihoterapijski proces spor, a progres bolan. 

 

Za nekog ko je ostvario napredak kroz psihoterapiju, organizacioni konsalting i koučing mogu biti dodatni benefit.**

 

Razvoju koučing profesije je doprinela stigmatizacija psihoterapije. Strah da će osoba biti doživljena kao bolesna ili luda ukoliko zatraži pomoć od psihijatra ili psihoterapeuta, stvorio je otpor prema ovom vidu rada na sebi. 

Zato se čini da je jednostavnije obratiti se kouču ili nekom drugom profesionalcu iz pomažuće profesije. Tako se dešava da klijenti zatraže pomoć konsultanta ili kouča, jer im se to čini prihvatljivije. Međutim, tokom rada se brzo ispostavi da traže i očekuju psihoterapiju. 

Organizacione konsultantkinje i biznis koučevi iz tima Jelena CONSULTING obučene su da detektuju potrebu za psihoterapijom kod svoga klijenta. Iako postoje vodiči sa uputstvima kada treba koučing klijenta uputiti na psihoterapiju, obučavane smo da to prepoznamo i kroz sam trening, ali i iz svog velikog iskustva u različlitim aspektima rada na sebi.

 

3. Fokus rada tokom koučinga, organizacionog konslatinga i psihoterapije

 

Prisutna je razlika u fokusu između procesnog konsaltinga, koučinga i psihoterapije. Međutim, ove granice su nesigurne i fluidne, a rad na sebi može imati terapijski efekat, iako sam po sebi nije nužno terapija.

Mogli bismo reći da je u koučingu fokus na određivanju ciljeva u budućnosti, na otkrivanju resursa, povećanju potencijala i osmišljavanju strategija za njihovo postizanje.**

Tokom psihoterapije, klijent i terapeut zajedno istražuju klijentove poteškoće u funkcionisanju, ispituju poreklo i korene u događajima i traumama iz prošlosti za probleme u sadašnjosti.

S obzirom da je sistemsko-psihodinamski orijentisan, organizacioni konsultant je nešto između. On integriše obe oblasti, poput psihoterapeuta – on je ekspert za dijagnostiku, a kouč i vizionar pri rešavanju problema.**

 

 

4. Ekspertiza

 

Za razliku od poslovnog konsultanta nekog drugog usmerenja, organizacioni konsultant i kouč ne mora da bude ekspert za oblast kojom se klijent bavi. 

Organizacioni konsultant i kouč je ekspert za promenu ponašanja koja vodi ka postizanju ciljeva. On je ekspert za dijagnostiku i otkrivanje onih nevidljivih aspekata problema u timu (i kompaniji kao celini) ili kod pojedinca. Njegov cilj je da svojom veštinom i kreativnošću tokom intervjua i korišćenjem kreativnih tehnika napravi link sa njima i izvuče ih na površinu, učini ih vidljivim.**

 

psihodinamski konsalting, organizacioni konsalting,

 

Šta je SPO konsultant i kakve veze on ima sa procesnim konsaltingom i koučingom? 

 

Sistemsko-psihodinamski pristup znači da radu s klijentom, bilo on pojedinac ili tim, organizacioni konsultant pristupa konstantno uzimajući u obzir tri aspekta: 

 

  • psihološki aspekt – psihološka pozadina individue, ili svakog pojedinca unutar tima;
  • dinamski aspekt, koji se odnosi kako na dinamiku funkcionisanja same organizacije, tako i na dinamiku odnosa svakog pojedinca (klijenta) sa drugim članovima tima; 
  • sistemski aspekt, neminovni uticaj šireg sistema u kojem smo (kompanije, ali i klijenata, pa i šire…).

 

Ovo se postiže kroz proces konsultacije, zbog čega se ovaj vid konsaltinga naziva i procesnim konsaltingom. 

Sistemsko-psihodinamski orijentisani organizacioni konsultant (SPO konsultant) tokom rada dolazi do srži poslovnih problema. Kada se adresira pravi problem, konsultant ulazi u ulogu kouča i organizacionim metodama zajedno sa klijentom pronalazi održiva rešenja. U ovom smislu fina je granica između konsultanta i kouča, zbog čega mi iz Jelena CONSULTING-a sebe nazivamo ravnopravno organizacionim konsultantima i poslovnim koučevima. 

Upravo ovo široko sagledavanje celokupne slike u kojoj se klijent nalazi omogućava organizacionom konsultantu da prepozna da li je taj tip rada pravo rešenje za njegov poslovni problem. Ili je, s druge strane, pravo rešenje za klijenta rad sa psihoterapeutom ili recimo ekspertskim konsultantom iz neke određene oblasti. 

Nekad je dovoljna jedna konsultacija, a nekada više njih da bismo došli do pravog odgovora. Naravno, ovo sa sobom nosi veliku odgovornost i tu nema mesta sujeti kod konsultanta / kouča. 

 


 

* Western, Simon (2012). Coaching and Mentoring: A Critical Text. Sage, London

** Williams, P. & Davis, D. C. (2002). Therapist as life coach: Transforming your practice. WW Norton & Company, 15(3), 241.

*** Knežević Tasić, J. (2020). Prelazak sa terena psihoterapije na koučing i nazad. Imposter fenomen kao način reagovanja na unapređenje. Društvo grupnih analitičara Beograd. Beogradski trening iz sistemsko-psihodinamskog organizacionog konsaltinga Koinonia-Art