Kakva je uloga procesnog konsultanta?

Procesni konsalting je pojam koji je danas u biznis sferi veoma značajan u oblasti organizacionog razvoja. Značajan je i za definisanje uloge samog organizacionog konsultanta, kao i tipa pomoći koju on pruža pojedincima, grupama, organizacijama, zajednicama itd. Saznajte zato kako radi procesni konsultant!

Razlike između konsultantskih modela

U prethodnom blog postu (ceo text klik ovde ) dotakli smo se različitih suštinskih modela pružanja konsultantskih usluga i pomenuli dva različita modela: ekspertski i procesni konsalting. Uporedili smo ih kratko za vas kako bismo produbili vaše razumevanje procesnog modela konsaltinga.

Počnimo od prvog pomenutog modela. Nekada pojedinci i kompanije angažuju poslovnog konsultanta kada su im potrebni konkretni stručni saveti kako da, na primer, unaprede poslovanje. Takav se model konsultacija najčešće naziva ekspertski konsalting.

Poslovni konsultant se prema ovom modelu postavlja u ulogu eksperta u svojoj, ali i u vašoj oblasti rada.

I većina ljudi, kada im se pomene poslovni konsalting, na umu ima ovakav vid konsultacija. Tako se od ovakve vrste konsultanta očekuju decidni saveti, koje će primenjivati u svakoj situaciji.

Ipak, nekada ekspertski konsalting za pojedinca ili kompaniju ima više smisla, a nekada manje. Recimo, ima smisla u tome da manji startap koji tek počinje s radom i nema internog marketing menadžera  angažuje spoljnog marketing konsultanta. Njegova uloga postepeno može da se internalizuje, tako da ona kasnije pređe u poziciju marketing stručnjaka u kompaniji. Ekspertski konsultant u tom slučaju će pomoći stručnim savetima na polju marketinga.

Drugi primer: ekspertski konsalting ima smisla za pojedinca koji želi da sam pokrene svoj biznis i nema nikakvu stručnost u finansijama. Zato smo svi mi koji smo pokretali svoj biznis angažovali knjigovođe ili finansijske stručnjake da nam pomognu s brojkama, zar ne?

A šta kad organizacija ili pojedinac već poseduje resurse, ali želi da ih maksimizuje i iskoristi na autentičniji način?

Tu se uključuje drugi kvalitetan model pomaganja organizacijama i pojedincima, koji ne podrazumeva poziciju eksperta, ali jednako zahteva veliku stručnost! I naziva se procesni konsalting.

 

Šta je to procesni konsalting?

Jedan od najvećih stručnjaka u oblasti, čuveni socijalni psiholog i organizacioni konsultant, inače počasni profesor MIT Sloan School of Management Edgar H. Šajn zaslužan je za definisanje pojma procesnog konsaltinga sedamdesetih godina prošlog veka, kao i za njegovo ponovno definisanje tokom decenija koje su usledile. Da vidimo kako je najbolje u par reči opisati procesni konsalting.

Sam Edgar Šajn u svojoj knjizi Process Consultation Revisited: Building the Helping Relationship* polazi najpre od definisanja toga šta procesni konsalting nije.

“Procesni konsalting nije tehnologija niti skup intervencija za rad s grupama, kako se u početku stereotipno na njega gledalo. On nije samo model nedirektivnog savetovanja koji se primenjuje u organizacionom setingu. To nije zanimanje, niti posao s punim radnim vremenom“.

Od te, sada davne 1999. godine, međutim, mnogo toga se promenilo u tom smislu. Sada postoji mnoštvo procesnih konsultanata, čak i konsultantskih kompanija koje puno radno vreme posvećuju procesnom konsaltingu (među njima je i Jelena CONSULTING) !

Edgar Šajn dalje navodi da je „procesni konsalting čitava filozofija o procesu pomaganja i stav prema procesu pomaganja pojedincima, grupama, organizacijama i zajednicama. To nije samo skup tehnika koje treba uporediti s nekim drugim skupom tehnika“. Ova filozofija pomaganja, prirodno, praćena je i obaveznom tehnologijom i metodologijom pomaganja.

Centralna pretpostavka na koju se oslanja procesni konsalting je, tako, da je čoveku ili ljudskom sistemu samo moguće pomoći da sam sebi pomogne.

Drugim rečima, pomoć nikada nije zaista pomoć ako je nametnuta i ako savet nije prihvaćen iznutra, od pojedinca/sistema.

 

PROCESNI EKSPERTSKI KONSALTING JELENA KONSALTING CONSULT

Da to malo pojasnimo na primeru kompanije i eksternog organizacionog konsultanta:

Eksterni organizacioni konsultant ne radi u nekoj konkretnoj kompaniji i nije fizički prisutan u različitim poslovnim situacijama. Iz tog razloga on nikada ne poznaje toliko dobro konkretnu situaciju u kompaniji niti kompanijsku kulturu. Zato ne može pružiti konkretne, akcione i uvek važeće savete kako da pripadnici te kompanije reše svoje probleme. Ono što on može (i treba da uradi) jeste da, uz korišćenje svog znanja i iskustva o procesu, pomogne klijentu da sam dođe do rešenja.

Dakle, u prosesnom konsaltingu, klijent zajedno sa konsultantom dijagnostikuje situaciju i zajednički se razvijaju odgovarajuća rešenja.

Ovakav tip rada suštinski određuje čitavo mnoštvo pomagačkih profesija: osim terapije i savetovanja (counceling) i sistemsko-psihodinamski organizacioni konsalting.

 

Na koji se proces tačno misli?

Proces, iz prethodno navedenih objašenjenja, možda bi mogao zazvučati neodređeno ili previše opšte. Probaćemo da ga jednostavno definišemo oslanjajući se na Šajnovu definiciju iz već pomenute knjige.

Proces je u ovom tipu konsaltinga važan jer ono KAKO se radi između ljudi ili grupa je važnije nego to ŠTA se radi.

To „kako“ (odnosno proces) jeste ono što konsultantu saopštava više od samog sadržaja onog što je saopšteno. A taj proces je obično ljudima manje poznat i to je zapravo ono gde konsultant može da ih podrži svojim znanjem.

Kako Šajn još dodaje, ljudi su manje obučeni za posmatranje samog procesa. Nisu obučeni ni za posmatranje procesa u akciji (njegovog dejstva), niti za osmišljavanje procesa tako da postignemo ono što želimo. Često čak i pravimo procese ili učestvujemo u procesima takvim da zapravo poništavaju ono što želimo da postignemo.

Zaključuje da je razumevanje procesa – tog KAKO radimo – suštinsko da se shvati kako međuljudski ili grupni odnosi funkcionišu.

 

Kako se procesni konsultant razlikuje od drugih?

Šajn ističe da je pomoć nešto što svakom čoveku zatreba u nekom periodu života (i poslovnog života, svakako). Procesni konsalting može da pomogne tek kada čovek (ili organizacija, tim) postanu svesni toga da im je pomoć potrebna. Kao i kada se pomoć eksplicizno zatraži. Kako bi neko postao procesni konsutlant neophodni su brojni psihološki i sociološki uvidi u samu dinaminku pomagačkog odnos. Upravo je to razlog što ovaj vid pomaganja zahteva i ekspertski nivo znanja i iskustava, iako se po svom modelu razlikuje od eskpertskog konsultanta.

 

Šta je procesni konsalting iz ugla klijenta?

Jedan od prinicpa, koje Edgar Šajn navodi u radu The Concept of Client from a Process Consultation Perspective: A Guide for Change Agents** je sledeći:

Klijent je taj koji ima problem i koji ima rešenje za njega!  

Činjenica je da samo klijent živi s posledicama i samog problema i njegovog rešenja, tako da nije na konsultantu da mu reši problem. Samo klijent zna da li će mu neka konsultantova dijagnostička formulacija, neka predložena akcija ili korak biti od pomoći. Ovo može biti od pomoći njemu ili drugima u kompaniji u kojoj radi. Ipak, konsultantovo istraživanje može biti suštinsko da se do toga dođe. Klijent je taj koji je u posedu i problema i rešenja. Ali se zajedno sa konsultantom upušta u istraživanje toga koji bi mogli biti sledeći koraci.

 

PROCESNI EKSPERTSKI KONSALTING JELENA CONSULTING

Zašto je danas procesni konsultant sve važniji?

Tokom 20. veka (80ih i 90ih), u periodima kada su često nastupale ekstremne mere ekonomske štednje u razvijenom svetu, kompanije su se masovno okretale racionalizaciji. U kasnijim periodima su se okretale razvijanju tehnologije, koja se često posmatra kao idealno efikasna zamena za čoveka i ljudski rad. U tim periodima razvoja društva procesni konsalting ustupao je mesto ekspertskom konsaltingu.

Ipak, danas sve više kompanija shvata vrednost procesnog konsaltinga i on polako ponovo dolazi u fokus. Sve više kompanija i pojedinaca traži visokokvalifikovane profesionalce koji razumeju psihološku i socijalnu dinamiku koja se razvija između pojedinaca, u grupama i čitavim organizacijama. Jelena CONSULTING je tu da pomogne svojim poznavanjem psihodinamike i socioanalize.

 

* Edgar H. Schein, Process Consultation Revisited: Building the Helping Relationship, izdavač Addison Wesley Longman Inc., 1999.

** Edgar H. Schein, The Concept of Client from a Process Consultation Perspective: A Guide for Change Agents, Working Paper #3946 March 1997

 


Autor texta:

Jelena Dimitrijević

sistemsko-psihodinamski organizacioni konsultant i Analytic-Network™  kouč